U poslednjih nekoliko meseci radnje polovne robe u Sjedinjenim Američkim Državama beleže povećanje prometa, a mnogi tu pojavu povezuju sa rastom inflacije koja svet neumoljivo vodi ka recesiji. Međutim, u Evropi je kupovina u radnjama polovne odeće (eng. second-hand) već dugo deo potrošačke kulture.
U Srbiji su prodavnice polovne odeće, takođe, prisutne godinama i, pored toga što se u njima mogu pronaći odevni predmeti za svakodnevnu upotrebu, za mnoge potrošače one su izvor takozvane “vintidž” (eng. vintage) odeće, odnosno brendirane i kvalitetne garderobe koja je obeležila određeni modni period. U pitanju su odevni predmeti koji datiraju iz perioda od dvadesetih do devedesetih godina 20. veka.
Popularnost vintidž odeće svakako nije direktno povezana sa trenutnom krizom, ali činjenica je da je sve više onih koji su zainteresovani da je imaju u svom ormaru.
“Nostalgija je jedan od glavnih pokretača i mnogi mladi ljudi kopaju po starim modnim časopisima radi stilske inspiracije. Ova novootkrivena žudnja za ranije korišćenim, odnosno ‘pre-owned’ luksuznim predmetima ogleda se u porastu platformi kao što su The RealReal i Vestiaire Collective, čiji je obrt porastao 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ovi ozbiljni novi poduhvati destigmatizovali su kupovinu i prodaju luksuzne polovne robe i pretvorili štedljivost i održivost u neku vrstu vrline”, navode u razgovoru za Biznis.rs Nataša Lizdek Mitić i Vanja Kesić, suosnivačice radnje Such A Tavan, koja je specijalizovana za prodaju luksuzne polovne garderobe.
Kako navode, tržište preprodaje je veliko i svi su izgledi da će se povećavati.
“U početku je postojao problem percepcije – mnogi misle da je vintage samo neki ušminkani naziv za second-hand odeću. Međutim, razlika je velika. Nešto poput oldtajmera i polovnih automobila”, kažu iz radnje Such A Tavan.
Na pitanje kako su se odlučile za ovakav poslovni poduhvat, Nataša i Vanja odgovaraju da su oduvek gajile ljubav prema “stvarima sa istorijom”.
“Kupovina u luksuznim vintidž buticima je veoma zabavna. Nikad ne znate šta ćete pronaći. Možda ste oduvek želeli pojedine komade kao sto su vintidž Chanel tašna, jedinstveni Hermès šal ili klasična crna Alaïa haljina i imate sreću da baš to i pronađete, ali je ponekad satisfakcija još veća, kada ne tragajući ni za čim specificnim dođete do neočekivanog dizajnerskog blaga. Vintidž lov na blago, kao što znaju pojedini naši kupci, lako preraste u hobi, što se i nama desilo, a onda je taj hobi prerastao u ideju za posao. Prvobitna ideja je bila online platforma. Tako smo i počeli u aprilu prošle godine, sa elementarnim poznavanjem online kupovine”, kažu iz Such A Tavana, napominjući da su im prvih šest meseci online prodaje poslužili su kao pokazatelj interesovanja i odlična priprema za otvaranje butika.
Prema njihovim rečima, mnogo je ljubitelja mode koji više ne vide razlog da plaćaju punu cenu za proizvode koji su dostupni preko prodavnica i komisiona koji se bave preprodajom.
Cene u radnjama poput ove obično su značajno snižene u odnosu na prvobitne, pa variraju od 10 ili 15 evra do nekoliko hiljada, u zavisnosti od brenda, stepena očuvanosti, kvaliteta, a neretko i starosti odevnog predmeta.
Međutim, i pored mogućnosti da se brendirana garderoba relativno povoljno pazari, mnogo je kupaca koji zaziru od ovog vida kupovine i radije se okreću novoj i još jeftinijoj odeći kakvu nude brendovi brze mode.
“Brza moda se pojavila kao odgovor na rastuću potražnju za modernom odećom po pristupačnijoj ceni. Glavni fokus brze mode je na masovnoj proizvodnji odeće, odnosno obuće. ‘Brza odeća’ izlazi iz trenda i potražnje u roku od jedne sezone ili mesec dana, stvarajući trenutnu potražnju za novijim odevnim trendovima. Iako su ciljna grupa uglavnom mladi, baza potrošača se jako brzo širi. S druge strane, reciklirana vintage odeća se sastoji od odevnih predmeta srednjeg do visokog kvaliteta. Pošto je ova odeća proizvedena pre 20 ili 50 godina, ona nije povezana sa sezonskim trendovima. Primarni fokus pri kupovini vintage odeće je na detaljima i kvalitetu odeće. Ciljna grupa su kupci koji preferiraju kvalitet I izdržljivost odevnih predmeta”, navode Nataša i Vanja.
Prema njihovim rečima, kupci vintidž garderobe su oni koji žele da njihova odeća izdrži test vremena.
“Bilo da je to nostalgija, praktičnost (kako za životnu sredinu tako i za vaš džep) ili bezvremenska estetika savršeno sastavljene vintidž odeće, možemo videti da su retro moda i kultura tu da ostanu” zaključuju naše sagovornice.
Žene nose samo 30 odsto svoje garderobe
Uzimajući u obzir da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača na planeti, masivnost proizvodnje i količina odeće koja završi na deponijama već nekoliko godina je crveni alarm za ekologe.
“Činjenica je da se oko 85 odsto odeće baca na deponije, dok se 95 odsto bačenih komada odeće i obuće u potpunosti može reciklirati. Opsežna studija je pokazala da žene nose samo 30 odsto svojih stvari. Preostalih 70 odsto odeće se gubi, odnosno nikada se ne koristi do dana kada se odbaci, kao direktan rezultat impulsivne kupovine i brze mode. Postoje štetne posledice po okolinu i ljudsko zdravlje uzrokovane zloupotrebama u tekstilnoj industriji. Ova šteta uključuje, ali nije ograničena samo na rasipanje prirodnih resursa, zagađenje vode, zemlje i vazduha i emisiju otrovnih gasova”, navode iz radnje Such A Tavan, ističući da uslovi proizvodnje i opasno radno okruženje u tekstilnoj industriji često predstavljaju kršenje ljudskih prava.
“Uzmimo za primer propast fabrike Rana Plaza, u kojoj je više od 1.000 radnika nastradalo zbog neadekvatnih uslova rada, kao posledica preteranog konzumerizma prouzrokovanog brzom modom. Kupovinom vec korišćene odeće mozemo prekinuti taj smrtonosni ciklus”, kažu iz vintidž prodavnice.